Moj internet dnevnik
svaštara
Blog
utorak, listopad 23, 2007
  Često se sjetim djetinstva i mnogih uspomena. To me naročito puca u ovakva , znakovita, vremena nekih događaja, praznika ili ovakvih hladnih dana. 
  Najdraže mi je bilo otići kod dide i bake i zavući se u svoj kutak pored tople peći. Znalo se svačije mjesto, pa tako i moje. To mi je bilo jedno od najdražih, zato, što sam se mogala sakriti da me ,nitko ne vidi', ( to sam  ja tako mislila), a ja mogu sve čuti.  Tu sam provodila dane petljajući s svojim igračkama, skladala mnoge pjesme, činila beskrajne monologe s tim mojim društvom igračaka.
  Takođe od dragih, nezaboravnih uspomena mi je bilo i djedovo pričanje raznih narodnih priča i mudrih izreka, koje tada i nisam shvaćala. Mislila sam da ja to ne ću ništa zapamtiti, bile su mi neke tako čudne nestvarne, nejasne. I danas kada se sjetim tih djedovih priča ,pitam se, kako sam to zapamtila. Danas mi se tako fino uklapaju u ovaj životni moto. Često ih koristim. 
    Često sam znala ostati u toj seoskoj idili. Zimi na ovaj način, ljeti trčeći zelenim proplancima punim rose ili popodnevnim trčanjima po livadi prepunoj cvijeća hvatati leptire. 
    Bili su to prekrasni dani!
    Eto uhvati me malo sjeta tih vremena. 
  Kako vidite pripadam onoj  šačici privilegiranih, koji su se budili uz mirs toploga kruha iz bakine pećnice. To su bile predivne čarolije mirisa i okusa koji su kroz nosnice i usta  budili sve moguće fantazije i želje, koje se tjekom života rijetko ponavljaju.
     Ipak ,dogodi se čudo i opet mogu osjetiti te prekrasne mirise, jer ljudi izmisliše električne pekače kruha. Tako vam se dragi moji ponovno budim uz miris kruha i maštam o zelenim cvijetnim livadama i razmišljam o djedovim mudrim izrekama.
      Na ovu pustolovinu sam nadošla jedući svakodnevno sve lošiji i lošiji kruh, a ne daj Bože od njega napraviti mrvice. 
     I sada moram jednu narodnu: ' Svako zlo za neko dobro'. Hm.
remmy @ 22:01 |Komentiraj | Komentari: 17 | Prikaži komentare